Novo doba nam donosi sa sobom nove mogućnosti i izazove. U susretu 4 industrijske revolucije neminovno je da se zaobiđe proces digitalizacije.

Digitalizacija muzejske građe je jedno od krucijalnih pitanja muzeja današnjice. Problematika digitalizicje se susreće u svakoj sferi tradicionalne baštine, bilo da li je to etnologija, antropologija, etnomuzikologija, dok je primena savremenih, naučnih i tehnoiloških dostignuća neophodna. Sam proces koji se primenjuje sa istim ciljem zavisi od materijala i mogućnosti institucija.
Najstariji muzej na svetu izgrađen je pre 2.500 godina, 1925. god. ga je otkrio arheolog Leonard Vuli (Leonard Voolie) a sagradila ga je Vavilonska princeza. Interesanto je da su rani muzeji započeli kao privatne kolekcije bogatih pojedinaca, porodica ili umetničkih institucija i retkih ili radoznalih prirodnih predmeta i eksponata. Oni su često bili izloženi u takozvanim čudesnim sobama ili ormarima sa zanimljivostima. Kuća porodice Stajić je primer baš takve privatne kolekcije, koja priča svoju priču.

U muzejima značaj grafičkog dizajna je sve veći. Muzeji umetnosti svuda ga uključuju u svoje kolekcije i programe. Važnosti prikazivanja dizajna za ne-dizajnere, izazovima izrade kreativnih materijala i način kako razmišljaju o grafici kao proširenijem polju, uspeli su da spoje tradicionalno i moderno i po toj osnovi. Napraviti celu priču od muzeja i identiteta na profesionalan i kreativan način, čineći ga prepoznatljivim, sopstvenim brendom prilagođenim posetiocima su osnova ovog rada.
Izrada vizuelnog identiteta kao i digitalna prezentacja koja podrazumeva internet veb stranicu muzeja Stajić su tema ovog master rada. Kasnije je u planu da se uradi kompletna arhiva predmeta i postavke istih u muzeju. Jaz između tradicionalnog i savremnog treba razbiti i omogućiti mladim generacijama da upoznaju svoje korene kako bi što lakše objasnili sebi razvojni put kroz koji prolaze.

SATKANA PRIČA STARA 200 GODINA